Forum Ratnika Svetlosti

Pozdrav svima Često posećujem ovaj forum ali jako retko pišem, to ću pokušati da popravim u ovoj godini, a ovaj tekst pišem jer imam potrebu da to kažem i podelim sa ostalima. Najpre bih želeo da se zahvalim prethodnoj godini na svemu, za mene ona je bila najbolja godina do sada.

A dešavalo se:
Pošto sam još uvek bio (i sada sam) student, posle božića sam krenuo sa spremanjem ispita. Kraj januara i početak februara jako loši, sve ispite koje sam spremao nisam položio, a preokret je usledio nakon pada zadnjeg ispita u januarskom roku, kada sam besan na profesora, cimera, prijatelje, semafor koji pokazuje crveno, na sve što se kreće u tom trenutku, slušavši jedan govor Zorana Đinđića, drugačije pogledao na trenutne okolnosti. Suština govora predstavljala je činjenicu da šta god i gde god radio uvek si za rezultat odgovoran samo ti. Nisam se ni u jednom trenutku mogao žaliti profesoru zbog pada ispita, zato što nisam celu knjigu znao napament i zato što nisam bio dovoljno spreman za ispit - dakle ja sam bio kriv.

Sa takvim razmišljanjem, i prihvatanja situacije gde sam, počinjem da se spremam za februarski rok, usmeravanjem misli na sve osim na ispite dolazim do neverovatnih rezitata. E sad, tu možda leži i ključ zakona privlačenja i sve ono ka čemu težim već dosta dugo. Dakle, nijednog jedinog trenutka nisam afirmisao polaganje ispita, nisam takođe ni vizualizirao polaganje, dakle apsolutno ništa. Samo sam bio opušten i u stanju "ma šta me briga, šta bude biće". Verovali ili ne, u trenucima kada sam imao najmanje nade da ću položiti ispit, polagao sam. Ta vibracija ili kako god nazvali, me je držala do oktobra, kada sam i diplomirao na osnovnim studijama.

Dalje, nakon odrađene studentske prakse u jednom privatnom preduzeću, u neformalnom razgovoru sa upravnikom dobijem posao u toj firmi. Pazite, opet nisam ni afirmisao, vizualizirao, apsolutno ništa, samo mi je par puta kroz glavu prošla misao kako bi bilo kada bih radio tu. Naravno, taj posao sam prihvatio i radio 5 i po meseci.

Nedavno, pre par nedelja, pokvario mi se telefon, iste večeri u kafiću video sam neki skroz levi telefon, za koji sam pre čuo ali nikad pomislio nisam da bih ga mogao kupiti. Nakon par dana prodao sam svoj pokvaren telefon i uz manju doplatu kupujem isti onaj koji sam pre par dana video. Dakle, opet bez ikakvih afirmacija i bilo čega, bukvalno sam imao osećaj kao "jao vidi telefon, može da prođe, kupujem" - iako niti imam para niti znam kakav je telefon.

Zaključak čitavog teksta jeste pitanje kako uopšte funkcionište ZP i da li su uopšte potrebni alati poput afirmacije, vizualizacije, meditacije itd. jer sve stvari koje sam privukao u svoj život u poslednjih godinu dana, nisu bile praćene tim metodama, dok recimo moja najveća želja i cilj, koji afirmišem i vizualiziram gotovo dve godine i dan danas ne mogu da ostvarim? Koji je uopšte nivo vibracije na kom privlačimo sve što poželimo? To u mom slučaju nipošto nije bio najviši nivo (recimo, kada sam kupovao drugi telefon nipošto nisam bio srećan ili bilo šta drugo, već naprotiv, nivo vibracije jako nizak).

Zdravo Amile,
Drago mi je zbog tvoje uspesne godine i zelim ti jos uspesniju 2014tu,neka bude najbolja do sada

Ako mogu da nesto iz svog iskustva primetim i dam kao deo odgovora na tvoje pitanje.
Stvar je u tvojim pravim ubedjenjima -ona se materjalizuju kada se najvise opustis, samo i iskjucivo tada i nikada drugo.
Alati sluze da, kada recimo shvatis u jednom trenutku, su ti misli negativne naspram onog sto zelis da ostvaris. Kod tebe je sve islo u skladu sa tvojim istinskim zejama bez imalo pritiska, zapravo kao ono sto se po tebi podrazumeva, nisi imao apsolutno nikakve otpore ni jedne vrste
izvinjavam se zbog pisanja sa telefona sam.
Prema toj zelji koju afirmises ispitaj sebe kakve otpore imas
Ili jos bolje, opusti se i veruj samo da ce se ostvariti svakog casa ,ali cim bude vreme za nju

ja licno koristim alate samo kada imam otpor
kada nemam,kada sve ide savrseno, prirodno, podrazumevano i uspesno- ne
tada se opustim i uzivam
ne skacem do plafona, nisam na nekoj ogromnoj radosti i ushicenju-prosto sam prirodna i smirena,opustena i uzivam, prepustim se- sve je bas onako kako treba da bude

jako lepo pitanje, lepo sto si ga postavin
Opustimo se- sve ono u sta zaista verujemo i sto to ce da se kad-tad dogodi, »sto sejes to zanjes «
svako apsolutno svako, sta trazi to i nadje
svi oko mene su primer za to a i oko tebe verujem
Bitno je po meni saznanje cinjenice da sam zp uopste postoji
:-*:-*:-*

Hvala na opsirnom odgovoru Sada sam ZP razumeo jos bolje.

Pozdrav :*

Potpisujem sve što je Jo rekla. Frekvencija iz koje smo sposobni ostvariti najveća čuda je ona "ma baš me briga za sve, meni je dobro i ovako". Prihvaćanjem sadašnjosti takve kakva jeste, kreiramo budućnost kakvu želimo.

Neko vrijeme zaboravi to što želiš već dvije godine. Neka postane nevažno, i vidi što će se desiti. Sretno!

Pozdrav svima i sve najlepše u novoj godini, tj. u životu koji je pred nama...

Moje mišljenje je da svaka vezanost za bilo šta može da nas sputava, jer zato se i zove vezanost.

Čak smo i prilikom afirmisanja vezani, i ništa se ne događa dok se ne opustimo i sve to otpustimo i samo verujemo Bogu, Univerzumu, Višoj inteligenciji, svako već prema svojoj percepciji.

A lista stvari za koje možemo biti vezani je predugačka i samo uz posmatranje i preispitivanje sebe, uz ogromnu pomoć svega i svih oko nas da sve to vidimo na pravi način, postepeno to prevazilazimo... I samo kada u sebi nađemo istinski mir bez obzira na sve, kada se pomirimo sa time da ništa baš ne može biti onako kako mi želimo, nego baš onako kako je u tom trenutku najbolje za nas, i kada od svog srca napravimo beskrajan izvor ljubavi, onda počnu da se dešavaju stvari za koje nismo imali pojma da su moguće... Zato uživajmo u divnom putovanju kroz nešto što se zove život.... Živeli...