Danas nešto razmišljam o lotou, pa bih voleo da vidim šta vi kažete o ovoj mojoj teoriji. Naime, veliki broj ljudi igra loto, a još veći bi voleo da dobije sedmicu (i ja bih voleo, da budem iskren
). E sad, razlog zbog kojeg je jako teško dobiti sedmicu je iz odbojnosti prema novcu, zar ne? Na primer, svako (ili veliki broj ljudi) kada uplati tiket u podsvesti ima misao da je to jako puno novca (milion evra npr) i da može ovo, može ono i sl. S obzirom na to, došao sam na ideju, šta će se desiti ako zanemarimo novac, i na sedmicu gledao kao neki cilj ili prestiž koji ne nosi novac sa sobom (ili ga nosi ali u malim količinama). Na primer, premija je 100 dinara. Ja sam recimo to pokušao da uradim juče i nije mi pošlo za rukom, a da sam poželeo 100 dinara da dobijem od roditelja na primer, dobio bih ih. Postavlja se pitanje da li um može da ne razlikuje "veliko" od "malog", da ne razlikuje najnovijeg Maseratija od Fiće? Pošto pretpostavljamo da je logičnije kad sebi kažete "hoću fiću" da ćete to jako brzo privući u život dok ćete za Maseratija pričekati, i to malo više. Jer ukoliko to neko uspe (da natera um da ne razlikuje stvari po veličini) gotovo sve materijalne stvari moći će da privuče bez imalo problema.
Ne znam da li sam bio dovoljno jasan, ali voleo bih da čujem šta vi mislite o ovome.