POČETAK
Sećam se, Raj je bio fantastičan, hrane koliko hoćeš, vreme divno toplo. Eva i ja nismo morali ništa da radimo, samo smo šetali, trčali i uživali u svemu. Dugo smo sedeli na mesečini, pričali i uživali sve dok nezaspimo. Jutro nas je budilo sa divnim suncem i radosno smo započinjali novi dan sa plivanjem u divnoj laguni. Oko nas su bile mnogobrojne radosne životinje sa kojima smo se družili, nije bilo divljih i opasnih životinja. Bilo je uvek toplo i nije nam trebala nikakva odeća, bili smo potpuno nagi ali nas to nije uzbuđivalo jer nismo videli nikakvu razliku između nas, ja sam mislio da sam isti kao Eva a ona je mislila da izgleda kao ja, ogledala još nisu postojala. Živeli smo u divnom prijateljstvu. Izobilje svega oko nas. Baš smo živeli kao u Raju.
Sve je to bilo lepo dok jednog dana...da dok jednog dana nismo dobili email...jeste email, ne morate da verujete ali još onda su postojali kompjuteri koji su bili ugrađeni u našim glavama.
Daklem email –UPOZORENJE
Želimo da vas obavestimo da pored ovih voćki koje slobodno jedete postoje još dve koje niukom slučaju ne smete ni dirnuti, ni zagristi. One su vrlo posebne i za njih je potrebno posebno upstvo kako, kad i za šta da se upotrebe. Vrlo je važno da se pridržavate ovog upozorenja jer ćete u protivnom biti izbačeni iz ovog voćnjaka.
Želimo vam lep dan i uživajte do maksimuma.
I tako je sve počelo. Eva i ja smo postali radoznali, šta bi to moglo da bude? Do sada smo probali svaku voćku ali smo ponovo pretražili ceo vočnjak. Ništa.
Posle dugog istraživanjai dugotrajne diskusije došli smo do logičnog zaključka, Ako te voćke nisu nigde u voćnjaku onda mora da su na nama. Nisu nam baš bile potrebne pored tolikog voća ali radoznalost se nije smirila.
Počeli smo da posmatramo jedno drugo, zagledamo, zagledamo i došli do zaključka dve čudne stvari na nama mogu baš da budu te zabranjene voćke. I tako smo otkrili te misteriozne voćke i puno ih zavoleli. Dali smo im imena, banana i kruška.
Izbačeni smo iz Raja ali pošto smo sa sobom poneli naše voćkice bili smo sretni i vrlozadovoljni. Dok smo izlazili iz tog voćnjaka izlazili smo pevajući
Dok idemo stazom u novi život
i dok je nama naših voćkica
obećavamo da ćemo stvoriti novi Raj
ma gde bili.
Hvala ti za voćku koju si mi dala
i uzela moju da je čuvaš,paziš
vise volim te voćkice
nego Čačak i Užice.
Tako smo zagrljeni i veseli krenuli u novi život. Na prvom proplanku smo zastali jer smo ogladneli. Ništa nije bilo oko nas da se jede ali na našu srećuimali smo naše voćke.
I život ide dalje. Idemo da stvaramo novi Raj.