нешто као нелагодност

[Linda]

На послу где радим организован је семинар на коме је требало причати на штА смо поносни у животу, да наведемо своје успехе итд. Осетила сам велику нелагодност, нисам знала шта бих издвојила. Слушајући друге, поодица, деца, посао...све то ми је деловало као неки хвалоспев, као-Видите ме, шта све имам! Ја сам одбила да одговорим јер сматрам да они који ме познају знају ко сам. Размишљајући касније о свему упитала сам се зашто ми је тако тешко да говорим о својим успесима, о ономе због чега сам поносна на себе и нисам дошла до одговора. Шта ви мислите о свему овоме и каква је ситуација код Вас?

[kungfubalerina]

Linda,
razumijem te, i meni se par puta desavalo da se nadjem u situaciji da ljudi oko mene pricaju o tome sta su sve postigli, kuda su sve putovali, koliko su knjiga procitali ili bilo sta slicno.

Ponekad mi se nije ucestvovalo u razgovorima ako osjetim da se ljudi zapravo samo mjerkaju ko je postigao vise i bolje.. Onda ja nekad namjerno istaknem kako bas nisam gledala taj film koji su svi gledali ili sl. Neko bi razumio, neko ne.. ali poenta je da se zaista ne uporedjujemo ni sa kim i da ne lupamo glavu o svakoj sitnici, (to posebno ako samo caskamo sa nekim).

Ti razgovori i ti ljudi nas uce da se osjecamo dobro u svojoj kozi. U tvom slucaju mogla si da kazes ' Ponosna sam sto se osjecam fantasticno u svojoj kozi' i sasvim dovoljno.