Da li naša imena oblikuju naše živote?
Posted: 17 Sep 2012, 08:09
Ovo je moj stari tekst a pitanje moze da bude interesantno.
zipo 21.09.2006 u 10:43 pm
Da zaista, dali nase ime odredi kakv cemo imati zivot? Neznam ali u mome slucaju je dosta tako.
Sad kad sam zapoceo vidim da moram da kazem i svoje ime. Vrlo je moderno (bar je tako bilo pre sto godina). Krsteno ime mi je Zivorad, niko me nije tako zvao osim kad sam bio u nekom sosu kad sam bio dete. Kad cujem Zivorade odmah sam znao da nece biti na dobro. Nisam ga voleo sve dok nisam poodrastao i zasao u godine, poceo da mislim o dogadjajima. Ne volim ga puno ni sada ali ga cenim a evo zasto.
Postoji doduše razlog što sam dobio to ime, nije slučajnost. Ja sam peto dete po redu i jedini sam ostao živ. Svi su umirali kao bebe osim blizanaca koji su rodjeni poslednji pre mene (Milče i Milkica). Milče nije dugo živeo a Milkica je odrastala i kada je bila negde oko 6 godina prsne joj slepo crevo i umre od trovanja. E sad slušaj ovo pa veruj šta hoćeš. Kada sam se ja rodio neko reče mome ocu da ako hoće da mu dete živi da uradi ovako. Da izadje na ulicu i da zaustavi prvog prolaznika i da ga pita dali hoće da mi bude kum. Taj prolaznik pristane odmah. Nije nikome hteo da kaze koje će ime da mi da pa čak ni svojoj ženi. U crkvi na krštenju reće da mi daje ime Živorad da živim i da se radujem, da rado živim i tako i bi. Živim podosta (negde sam na polovini moga života), volim život, volim da delim svoju radost sa drugima. Jos uvek nisam odusevljen sa imenom ali ga cenim.
E sada, dali je ime zaista uticalo da dozivim ove godine? Ja verujem a vi?
Nista se u zivotu ne desava slucajno, sve ima svoj razlog.
zipo 21.09.2006 u 10:43 pm
Da zaista, dali nase ime odredi kakv cemo imati zivot? Neznam ali u mome slucaju je dosta tako.
Sad kad sam zapoceo vidim da moram da kazem i svoje ime. Vrlo je moderno (bar je tako bilo pre sto godina). Krsteno ime mi je Zivorad, niko me nije tako zvao osim kad sam bio u nekom sosu kad sam bio dete. Kad cujem Zivorade odmah sam znao da nece biti na dobro. Nisam ga voleo sve dok nisam poodrastao i zasao u godine, poceo da mislim o dogadjajima. Ne volim ga puno ni sada ali ga cenim a evo zasto.
Postoji doduše razlog što sam dobio to ime, nije slučajnost. Ja sam peto dete po redu i jedini sam ostao živ. Svi su umirali kao bebe osim blizanaca koji su rodjeni poslednji pre mene (Milče i Milkica). Milče nije dugo živeo a Milkica je odrastala i kada je bila negde oko 6 godina prsne joj slepo crevo i umre od trovanja. E sad slušaj ovo pa veruj šta hoćeš. Kada sam se ja rodio neko reče mome ocu da ako hoće da mu dete živi da uradi ovako. Da izadje na ulicu i da zaustavi prvog prolaznika i da ga pita dali hoće da mi bude kum. Taj prolaznik pristane odmah. Nije nikome hteo da kaze koje će ime da mi da pa čak ni svojoj ženi. U crkvi na krštenju reće da mi daje ime Živorad da živim i da se radujem, da rado živim i tako i bi. Živim podosta (negde sam na polovini moga života), volim život, volim da delim svoju radost sa drugima. Jos uvek nisam odusevljen sa imenom ali ga cenim.
E sada, dali je ime zaista uticalo da dozivim ove godine? Ja verujem a vi?
Nista se u zivotu ne desava slucajno, sve ima svoj razlog.