Osecam da sam postala lenja....Lenja u smislu da ne radim ono za sta osecam da bi trebalo
Zasto je to tako? Zasto tako lako lenjost uzima maha?
Znam da smo mi ti koji sebe pokrecemo, da smo kreatori svoje sudbine. Iako to znam, ja se opet plasim da izadjem iz zone komfora iako mi to ne donosi neko pozitivno raspolozenje. Zasto je to tako?
Negde sam procitala ideju da uvek postupamo ili iz ljubavi, ili iz straha; sve ostalo su varijante ova dva osecanja. Covek se navikne na sve. Vremenom izgradimo i neke mehanizme odbrane, tako da nam odredjena situacija ili stanje vise nisu bas toliko losi; ili samo uverimo sebe u to. Ako osoba ne veruje dovoljno u svoje sposobnosti, uvek oseca strah kada zeli da iskoraci iz zone komfora; ma koliko bila sigurna da je neka ideja ispravna za nju. Jednostavno, ne znamo kako ce se situacija odvijati i da li cemo biti "na visini zadatka", plasimo se da cemo doziveti jos veci bol od onoga koji osecamo po starom modelu ponasanja. Za pocetak, mogla bi da radis afirmacije i/ili da pocnes da pravis male iskorake iz zone komfora. Kada se naviknes na osecaj da nesto cinis drugacije i kada napravis "male" pobede; problem koji si navela ce ti biti znatno manji.
Afirmacije koje bi mogle da ti koriste su npr:
Uvek sam bezbedna. Sve sto mi je potrebno, dolazi mi u pravo vreme i na pravom mestu. Sigurna sam, to je samo promena. Ja ne resavam probleme. Ja menjam svoj nacin razmisljanja, a tada se problemi sami resavaju. Ja prihvatam svoju moc. Mogu da ucim, spremna sam da se menjam. Srdacno docekujem promene. Imam moc, snagu i znanje da se izborim sa svim u zivotu.
Ja takodje mislim da u stvari to sto ne radis nesto sto bi zelela nije zato sto si u nekoj zoni komfora, mislim da to vise ima veze sa tim sta ti osecas ili sa tim sta mislis o sebi.. Dakle, kada bi bila manje ,,lenja" promenilo bi se i to sto mislis o sebi.. Procitala sam na sajtu RSvetlosti da je neko rekao da nema koristi od toga kada ne vezba, jer samo se ceka pravi trenutak za to. A kada se bacis na to i jednostavno radis to sto zelis stvari se menjaju i ,,misli postaju ciste". Ja mislim da zato npr.debeli ljudi (u onim americkim emisijama:)) kada dobiju trenera i vezbaju placu i placu itd.. Mislim da sva njihova uverenja o tome kako nisu sposobni i kako nesto ne mogu padaju u vodu i da su zato emocije toliko jake jer je ono sto mogu bilo toliko dugo ispod povrsine..
Ja menjam svoj nacin razmisljanja, a tada se problemi resavaju....Wooow, kakva misao!
Mislim da sam u jednom trenutku postavila sebi previsoke ciljeve zaboravljajuci da se do cilja stize postepeno. Ako je cilj 20-ti stepenik, a mi na 1. potrebno je preci2, 3, 4, 5.....19-ti pa onda stati na velicanstveni 20-ti Nekako sam htela sve odjednom, a kako se to nije dogodilo, logicno, malo sam se obeshrabrila i -digla ruke- Ali, nije vise tako! Vasi komentari uticu na mene, da prihvatim odgovornost i saznanje da MOGU AKO HOCU, A HOCU! Hvala vam, hvala!!!
