Često posećujem ovaj forum ali jako retko pišem, to ću pokušati da popravim u ovoj godini, a ovaj tekst pišem jer imam potrebu da to kažem i podelim sa ostalima. Najpre bih želeo da se zahvalim prethodnoj godini na svemu, za mene ona je bila najbolja godina do sada. 
A dešavalo se:
Pošto sam još uvek bio (i sada sam) student, posle božića sam krenuo sa spremanjem ispita. Kraj januara i početak februara jako loši, sve ispite koje sam spremao nisam položio, a preokret je usledio nakon pada zadnjeg ispita u januarskom roku, kada sam besan na profesora, cimera, prijatelje, semafor koji pokazuje crveno, na sve što se kreće u tom trenutku, slušavši jedan govor Zorana Đinđića, drugačije pogledao na trenutne okolnosti. Suština govora predstavljala je činjenicu da šta god i gde god radio uvek si za rezultat odgovoran samo ti. Nisam se ni u jednom trenutku mogao žaliti profesoru zbog pada ispita, zato što nisam celu knjigu znao napament i zato što nisam bio dovoljno spreman za ispit - dakle ja sam bio kriv.
Sa takvim razmišljanjem, i prihvatanja situacije gde sam, počinjem da se spremam za februarski rok, usmeravanjem misli na sve osim na ispite dolazim do neverovatnih rezitata. E sad, tu možda leži i ključ zakona privlačenja i sve ono ka čemu težim već dosta dugo. Dakle, nijednog jedinog trenutka nisam afirmisao polaganje ispita, nisam takođe ni vizualizirao polaganje, dakle apsolutno ništa. Samo sam bio opušten i u stanju "ma šta me briga, šta bude biće". Verovali ili ne, u trenucima kada sam imao najmanje nade da ću položiti ispit, polagao sam. Ta vibracija ili kako god nazvali, me je držala do oktobra, kada sam i diplomirao na osnovnim studijama.
Dalje, nakon odrađene studentske prakse u jednom privatnom preduzeću, u neformalnom razgovoru sa upravnikom dobijem posao u toj firmi. Pazite, opet nisam ni afirmisao, vizualizirao, apsolutno ništa, samo mi je par puta kroz glavu prošla misao kako bi bilo kada bih radio tu. Naravno, taj posao sam prihvatio i radio 5 i po meseci.
Nedavno, pre par nedelja, pokvario mi se telefon, iste večeri u kafiću video sam neki skroz levi telefon, za koji sam pre čuo ali nikad pomislio nisam da bih ga mogao kupiti. Nakon par dana prodao sam svoj pokvaren telefon i uz manju doplatu kupujem isti onaj koji sam pre par dana video. Dakle, opet bez ikakvih afirmacija i bilo čega, bukvalno sam imao osećaj kao "jao vidi telefon, može da prođe, kupujem" - iako niti imam para niti znam kakav je telefon.
Zaključak čitavog teksta jeste pitanje kako uopšte funkcionište ZP i da li su uopšte potrebni alati poput afirmacije, vizualizacije, meditacije itd. jer sve stvari koje sam privukao u svoj život u poslednjih godinu dana, nisu bile praćene tim metodama, dok recimo moja najveća želja i cilj, koji afirmišem i vizualiziram gotovo dve godine i dan danas ne mogu da ostvarim? Koji je uopšte nivo vibracije na kom privlačimo sve što poželimo? To u mom slučaju nipošto nije bio najviši nivo (recimo, kada sam kupovao drugi telefon nipošto nisam bio srećan ili bilo šta drugo, već naprotiv, nivo vibracije jako nizak).
