Tanjčos wrote:Hvala puno svima.
Ne znam sta da vam kazem, ne znam sebi sta da kazem zasto se stalno vrtim u krug ( duzi niz godina tacnije vise od decenije) . Tacno je sto kazes Sarah, ja ne volim sebe, ja zelim da sam neko drugi kao da je u meni neko dete koje pati. Sada mi ovo zvuci pateticno, ali znam da mi fali neka daska u glavi
Znam da moram da menjam misli, da moram da budem na strazi da se cuvam negativnih misli i da ih preokrenem u pozitivne, ali to mi ne ide tako lako kao mozda drugima koji imaju vise vere.
Drago Tanjčos, ne moraš se ni upinjati sve da znaš.
Stani za čas!
Zatim pokušaj da se opustiš u životu bez krivice da nisi savršen i da ne znaš šta želiš i da ne znaš ko si ni ko želiš biti.
Sve je to ok!
Udahni i učini jednu laku vežbu. Uzmi ogledalo srednje da vidiš svoje celo lice i kaži odrazu u ogledalo, volim te, zaista te volim. Radi tu vežbu svaki dan dotle dok prestaneš da se smeješ, dok prestaneš da imaš osećaj da si lažljiv dok to govoriš, budi malo uporan, i posmatraj dok govoriš sebi u ogledalo volim te, kakve emocije se dešavaju u tebi. Tu je ključ, te emocije pažljivo posmatraj, one će ti pokazati šta bi mogao da menjaš kod sebe, tj. šta bi bilo dobro da osnažiš kod sebe da bi bio zadovoljan i srećan.
Kažeš da bi voleo da budeš neko drugi, pa budi, to je sasvim moguće. menjaj osobine koje ne voliš kod sebe i postaćeš neko drugi, ali ogledalo će ti pomoći kod prvog koraka, da voliš sebe.
To što se krećeš u krug, svi smo kretali u nekom krugu, većem ili manjem, nije važno.Čovek traži i kada nađe ono što mu treba stane i radi na svojim promenama.
Tom detetu u tebi nije lako, jr dete je uvek nestrpljivo a zrelost je drugačija i nešto u tebi te vuče da pristaneš na promene. Pa pristani, odluči ali nemoj govoriti, ja moram ovo, ja znam da moram ono, kaži mogao bih ovo da promenim, jer tada ćeš imati osećaj slobode i slobode izbora, jer kada kažemo moram a ne uradimo ništa po tom pitanju, krivica krene da nas njam, njam.
Razumeš ratniče svetlosti.
Došlo je vreme buđenja i slobodno uradi nešto ali nek to budu mali koraci, pa korak po korak.
Imaš zabludu ako misliš da i mi svi nismo bili nekada tako nestrpljivi kao ti o jesam bogami bila sam i te kako nestrpljiva, kao dete ali krenula sam od prvog koraka, znaš zašto?
Zato što mi je dosadilo da budem bespomoćna, eto to me je nateralo da se menjam!
Puno sreće ti želi Leci.
ŽIVIM SVJESNA BOŽJE PRISUTNOSTI.
