
Pre nekih petnaestak godina, dok sam još studirala, naišla sam na već legendarnu, "Moć podsvesti", kupila je, pročitala... Ostavila me je bez daha i u suzama... Počela sam pomalo da vizualiziram, ali na žalost, nisam bila istrajna. Međutim, ta knjiga je ipak imala svoju svrhu, poklonila sam je bolesnome stricu, koga sam obožavala. Ta knjiga mu je, čini mi se, produžila život, iako je kasno stigla do njega...
Kao što rekoh, prestala sam sa Marfijem, bila sam mlada, bilo mi je lako... Mada sam oduvek volela da čitam filozofske, religijske, psihološke, mistične i slične knjige, nikada ništa nisam praktikovala. Znači, teorija: desetka, praksa: nula

U međuvremenu, sam odrasla

Srećom, znala sam gde da tražim spas, nisam morala da lutam dugo... U ovih zadnjih par dana pročitala sam Abrahamov ZP i Traži i biće ti dato, pročitala sam i Igru života i Tajna vrata uspeha... Pogledala film Tajna... Našla vas, ratnike


Lagano osećam da se konci života vraćaju u moje ruke, i mada zvuči zastrašujuće činjenica da si sam odgovoran za svoj život (jer nemaš koga okriviti za neuspeh), za mene je to blagoslov, jer je moj najveći strah u životu, i to je ono što me je i odvelo u depresiju, strah od gubljenja kontrole nad sopstvenim životom...Pratim svoje emocije i misli koje ih uzrokuju, tražim dobar fokus i nastojim ga zadržati...
Elem, da ne dužim više...
