Uf...procitah sve
Evo i ja da se upisem
Ja mogu reci da je meni doslo iz dupeta u glavu
ali naravno nista nije bas slucajno.
Detinjstvo je bilo veoma tesko najvise na psiholoskom planu,porblemi i muke na sve strane,porodica disfunkcionalna,necu da krivim svoje roditelje,voleli su me i pruzali dosta ali mi nisu pruzili ljubav,podrsku,porodicnu atmosferu,poverenje,sigurnost...(to sam sve tek kasnije shvatio).Adolescentno doba jos teze,jos vise problema u porodici,finansijski problemi,jos vise sam zapostavljen tako da sam kroz sve kriticne faze prolazio sam i nije mi padalo ni na pamet da od njih nesto trazim ili pitam za neki savet jer bi mogao samo da budem nagrdjen ili kaznjen,oni nisu imali vremena za mene.U skoli katastrofa,bio sam dobro neiskvareno dete ali sa takvim stavom sam cesto izvlacio deblji kraj,tada sam imao teskih emocionalnih problema i nisam se uklapao u drustvo i u sredinu.Krivio sam sebe za sve,mrzeo sebe sto sam takav.U svim tim svojim mukama krenuo sam da "unovcavam" svoje fudbalsko znanje,igram aparate,bukvalno kako bih dosao do nekog dinara jer neretko sam bio svorc.Onda pocinju da se sklapaju prijateljstva sa svakakim ljudima,imam nesto para u dzepu,vucaram se po gradu,osecam se nezavisnim,postajem bezobrazan,prevrtiljiv i bas me briga da li sam nekom naudio cak se i radujem tome.Onda srednja skola ja vec mangup,kafici,devojke,kladionice,pocinje intenzivno ozbiljnije kockanje iz dana u dan,jedino pozitivno u to doba je bilo sto sam koliko toliko trenirao fudbal ma da i to se tuzno zavrsilo (moj ego do neba).Pred kraj srednje skole je vec bilo katastrofa,kriticno ponasanje,moze se reci da sam flertovao sa kriminalom,izlasci,devojke,pare,svakakve ludosti,bukvalno neznam sta cu od sebe,majstor za pravljenje gluposti i problema.Nakon srednje malcice sam se smirio,drustvo se razislo i poceo sam da se druzim sa momcima iz kraja koji su malo mladji,jeste da sam njih "poducavao" svemu sto ne treba ali bio sam malo pribraniji.I tako malo po malo pocinjem sebe da pitam sta ja to radim? cemu to vodi? sta zelim da postignem? Polako sam poceo da citam.U srednjoj mi se iskreno dopadala socijologija cak mi je i filozofija bila zanimljiva ali tada nisam imao vremena za knjigu.Poceo sam po netu da trazim clanke o socijologiji,zanimalo me kako funkcionise drustvo,onda sam presao na psihologiju zatim se zaljubio u filozofiju i malo po malo provodio vreme citajuci i razmisljajuci.Shvatio sam da me zanimaju i religije,citao o hriscanstvu,budizmu,islamu pa i ostalim verama,onda sam presao na istoriju,alternativne teorije istorije pa mistika,metafizika,ufologija,gnostika i jos mnogo toga.Desavalo se da cak ni vikendom ne idem u grad,nego sedim do kasno u noc i citam a onda prevrcem po glavi razne teorije,postavljam sebi pitanja,trazim odgovore.Poceo sam da razmisljam o spiritualizmu,zivotu,vrednostima,moralu,uzivam u prirodi,ucim od drugih,gledam na svet drugim ocima,razmisljam na duge staze i pronasao sam sebe i harmoniju.Sto se tice pozitivnog razmisljanja ja uvek tezim ka tome da gledam na stvari objektivno i tako razmisljam,ali posto ovaj svet mi stvaramo nasim mislima naravno one moraju biti pozitivne!
I tako sada sa radoscu upoznajem zivot i svet oko sebe i mogu reci da sam se promenio za 180 stepeni,imam jos mnogo toga da naucim i mnogo toga me zanima i mnogo toga ne znam i mnogo toga bih da otkrijem.Slazem se sa onim sto je Lao Tse odavno rekao "Sve je jasno,ja sam taj koji je zamagljen" ali bar znam da sam na pravom putu