Proces prisutnosti

[Monja]

u petoj sam nedelji, taman na pola puta

I sve znam teorijski, i kako će da bude, i gde su zamke, al opet uletim u njih za čas

[tasa]

bravo Monja!!!!!!!! ja se susrecem i sa blokadama i egom i zaspem i zaboravim ...i svasta nesto...hahaha

[John Work]

Pozz

Trenutno sam u trecoj nedelji procesa a nekako mi ne lezi ova recenica

"Moj izbor je odgovor" odnosno ne mogu da je povezem sa procitanim tekstom, sta konkretno znaci ta recenica.

U engl. verziji pise "I choose to respond" ima li neko smisleniji prevod ove recenice.

Hvala!

[Monja]

Stvar je u tome što na neku situaciju koja te uznemiri (znači, kad ti dođe glasnik) možeš da: reaguješ - to je ono kako svi mi reagujemo kad nismo prisutni (svađamo se, galamimo, vređamo...) ili možeš da odgovoriš (znači, dozvoliš neprijatnoj emociji da "postoji" , ne pokušavaš je potisnuti niti promeniti, a samim tim je i integrišeš u svoje emocionalno telo i takva situacija, glasnik, ti se nikad više neće u tom obliku pojaviti u tvom iskustvu. Sve što ti se neprijatno dešava, dešava se jer imaš neintegrisane emocionalne potpise koji isplivavaju kroz to iskustvo da bi bili integrisani) i tada, na neki način, "hladne glave", možeš da rešiš problem ako on još uvek postoji, a u većini slučajeva problem se reši sam od sebe.

I ne brini ako ti ponešto ne legne, tekst je zaista slojevit i svaki put kad ga čitaš, javljaju se novi uvidi, uvek još nešto shvatiš. Veruj procesu

[John Work]

Hvala ti Monja, ja nekako tu recenicu bas shvatam da treba na neki nacin da odgovorim na glasnika u smislu nekog odgovora ne znam ni sam kakvog ali ne prihvatanjem, nekako bi mi smislenije bilo da kazem "Moj izbor je prihvatanje" ili tome slicno, jer me ta rec odgovor bas asocira na ono sto ne bi trebao da radim kada se pojavi glasnik.

Aha... evo shvatam sad posle malo pazljivijeg citanja "Moj izbor je odgovor" u smislu da ja sam odredjujem kako cu odgovoriti na glasnika, a imajuci u vidu da treba tu situaciju emocionalno da sagledam a ne da ubijem glasnika

"znaci ovu recenicu ja shvatam kao " Ja sam biram kako cu da odgovorim na glasnika" a kada to imam u vidu necu se svadjati nego cu primeniti proces prisutnosti.

Hvala ti!

[Monja]

Da, vidiš, i ja što više odmičem u ovom Procesu, shvatam da možda i nije bila loša ideja prvo pročitati celu knjigu, pa tek onda krenuti sa vežbama jer tako cela priča dobija kontekst. I ja sam se prvih nedelja mučila da ukapiram šta je sad tu šta, šta treba da radim, uvek sam imala osećaj da mi nedostaje deo objašnjenja da bih razumela vežbu. Taj deo objašnjenja uvek se pojavljivao u sledećoj vežbi tako da sam ja stalno kaskala, bar tako meni izgleda.

Ja sam, čini mi se, odstrelila svakog glasnika koji mi je došao na put, čak imam utisak da sam sama tražila sukobe... Ali prihvatam to, vidim da mi je ovaj prvi krug vežbi daleko od onog što je opisano u knjizi, ali to je u redu. U tome je lepota Procesa, svakome se dešava upravo ono što mu je potrebno i na način na koji je potrebno i zato tvoje i moje iskustvo, na primer, nikad neće biti isto. Nema pogrešnih načina, svaki način je dobar, samo se Proces mora završiti.

Ja već znam da ću nakon završetka ovog kruga i ronedeljne pauze, započeti još jedan krug...

I da, opusti se, John-e, uživaj u ovome i obavezno, voli sebe

[John Work]

Hvala Monja, ajde jos ovo da te pitam

Recimo u ovih proteklih 2 nedelje koliko radim proces ja sam imao nekih glasnika ali zanimljivo je da mene to sto mi glasnici saopstavaju ne pogadja emocionalno u smislu da se ja sad nerviram ili tako nesto da udjem u neki sukob (i inace sam takav po prirodi) ali recimo odgovorim na tu "provokaciju" salom ili tako nesto.

Sta mislis da li je i to pogresan put, u sustini mi ne bi trebali uopste odgovarati na glasnika cak i ovako kako ja radim nego samo se usmeriti na tu emocionalnu reakciju i neutralisati je da se vise ne pojavljuje.

Sta mislis da li nam unutrasnja prisutnost moze poslati glasnika i preko tv-a recimo ako cujemo neku uznemirujucu vest ili preko novina ili preko neke igrice i slicno. Ne mora to biti u zivom kontaktu sa nekom osobom.

p.s. ja na polovini nedelje procitam sledecu vezbu da vidim sta me ceka u sledecoj nedelji, ne mogu da odolim

OOO da i ja cu nastaviti s drugim krugom

[Monja]

Sve što u tebi izazove neko emocionalno stanje, koje će u 99,99% slučajeva biti neugodno, jeste glasnik. Kad se glasnik pojavi, treba primiti poruku i otpustiti glasnika i onda se maksimalno prepustiti doživljavanju te emocije.

Jako mi je teško da objasnim, jer i ja sam nova, pa ne bih da lupim glupost , ali u suštini, PP i nije mentalni proces, naprotiv, ako nešto možeš da objasniš, znači da ga emocionalno ne doživljavaš i taj osećaj onda nikad ne dopre do emocionalnog tela gde treba da se integriše, te će se zato stalno vraćati, opet i opet.
Znači, poenta je osetiti, a ne razumeti

I pitaj slobodno, samo malo otpusti um na odmor i ne mozgaj toliko

[John Work]

Hvala, idemo dalje..

[Monja]

ORIGINAL TEKSTA
PREVOD


Sledi korisno uputstvo koje biste mogli koristiti u svakodnevnom životu, kada odlučite da svesno upravljate svojim iskustvom. Može se koristiti tokom dugog putovanja, za razrešenje konflikta, za pisanje knjige, za bilo šta! I kao što su moji roditelji govorili, "Dokaz je u pudingu."(To je izreka u J. Africi, a znači otprilike, da se dokaz nalazi na kraju postupka, kao što i desert ide na kraju obroka. - moja napomena )

U svrhu osnaživanja postupka, tekst koji prati svaku tačku, i koji je ispisan plavim slovima, ilustruje način na koji treba da koristite postupak upravljanja iskustvom na primer, kao što sam ja upravljao iskustvom leta od Njujorka do Južne Afrike. Dugi letovi mogu biti izazovni, pogotovo ako ne odvojimo vreme da upravljamo našim iskustvom vezanim za njih. Evo kako ja primenjujem ovu tehniku kao način da stignem u Južnu Afriku osećajući se "osvežen, odmoren nakon uživanja u divnom iskustvu."

1. Tačno utvrdimo kako bismo želeli da se osećamo u ishodu iskustva kojim upravljamo? Moramo biti u stanju da sada osetimo taj osećaj. "U upravljanju mojim doživljajem leta od Njujorka do Južne Afrike, svesno sam izabrao da se osećam osveženo, odmorno i zahvalno za prijatno iskustvo. Da bih sebi olakšao dovođenje tih osećanja u 'sadašnjost', prisetio sam se situacije u kojoj sam poslednji put osetio ova osećanja i svesno sam doneo ta sećanja u ovaj trenutak."

2. Zatim usmerimo našu pažnju na taj predviđeni trenutak tako što jasno vidimo sebe u trenutku razrešenja. Mi poklapamo ovu sliku tim željenim osećajem tako što ga osećamo sada dok posmatramo sebe u tom razrešenju."Vidim sebe kako izlazim iz aviona i ulazim u Aerodrom Oliver Tambo, osećajući se, pritom, osveženo, odmornoi zahvalno na ugodnom iskustvu. Osećam ove osećaje sada dok zamišljam sebe u toj slici."

3. Osiguravamo se da imamo sve informacije koje su nam potrebne da bismo dostigli mentalnu jasnoću. "Proveravam da li imam sve detalje leta pri ruci; vreme odlaska, vreme prijave, na koji terminal moram stići u Njujorku, i da li znam kako ću stići tamo. Takođe osiguravam da me prevoz odveze na Aerodrom dovoljno rano, tako da imam dovoljno vremena da se prijavim, da prođem kroz proveru, da se opustim i da imam obrok pre ukrcavanja."

4. Osiguravamo se da smo fizički spremni i da su na svom mestu sve fizičke okolnosti koje zahteva iskustvo u koje ulazimo."Proveravam da li sam spakovan i da li je moj prtljag u okviru dozvoljene težine. Proveravam da li imam kartu, pasoš i dovoljno novca za dobar obrok pre ukrcavanja. Takođe proveravam da li su mi tu moje homeopatske tablete za ublažavanje tegoba putovanja, dobra knjiga i jastuče koje će mi omogućiti udoban dremež."

5. Kako se približavamo iskustvu, možemo osećati trenutke anksioznosti koji nastaju pokrenuti prošlim sećanjima; dozvoljavamo sebi da nekoliko trenutaka osećamo tu anksioznost, pa onda ponavljamo korak 2. "Ako u bilo kom trenutku osetim nervozu ili anksioznost u vezi svog leta, dozvoljavam sebi da sedim sa tim osećanjima, potvrđujem njihovo prisustvo u mom polju. Zatim nežno prekrivam ovo iskustvo slikom sebe kako iskoračujem iz aviona u Južnoj Africi, osećajući se odmoren, osvežen i uživajući u iskustvu leta."

6. Kako se približavamo trenutku ulaska u iskustvo kojim upravljamo, mi stavljamo potpunu pažnju na ono šta osećamo – pogotovo ako je neprijatno. Ovo predhodno iskustvo osećanja ima za cilj da nas utemelji u srce iskustva. "Dok se pripremam za ukrcavanje na avion, proveravam svoju prisutnost i obraćam pažnju na to kako se osećam. Bukvalno smeštam svoju pažnju u centar srca mog fizičkog tela i zadržavam je tu dok se ukrcavam u avion i smeštam na svoje mesto u avionu. Bez obzira na to kakva se osećanja podižu, ja ih dozvoljavam."

7. Predajemo se iskustvu znajući da će ono što se odvija da bi nas uspešno nosilo ka našem željenom osećajnom ishodu, doći iz "onog što ne znamo." "Ako, još dok sam na aerodromu, čujem da je let odložen, pokoravam se toj situaciji. Prihvatam to kao univerzumov način da rearanžira okolnosti da bi proizveo osećajni ishod koji sam za sebe poželeo. Ne moram da razumem zašto se događaji odvijaju tako kako se odvijaju, ali znam da se uvek odvijaju u moju korist; a razlog tome je što sam upravljao uzročnom tačkom. Čak i ako budem smešten pored nekoga sa kim inače ne bih voleo provesti narednih 18 sati, neću se boriti protiv toga. Bez obzira koja se neugodnost javi, ja ću sedeti svesno sa njom, verujući da je to univerzumov način da olakša moju nameru."

8. Kada okolnosti postanu nepoznate, čak napete, ne pokušavamo ih uspavati i kontrolisati, niti ih usmeravati na bilo koji drugi način. "Jednom sam bio na letu kojim sam predhodno upravljao, i u kome se jedna beba borila sa bolovima u uhu zbog pritiska kabine. Nisam mogao razumeti kako bi beba koja vrišti mogla biti deo moje namere? Međutim, dozvolio sam univerzumu da izvuče korist iz sumnje. Umesto emocionalnog i zvučnog sputavanja iskustva, spustio sam knjigu koju sam čitao i ostavio po strani svoju želju za tišinom i odmorom, i dozvolio sebi da u potpunosti prihvatim iskustvo, nežno sam povezao svoje disanje i potpunu pažnju usmerio na dečiji glas. Tokom sledećih nekoliko sati bio sam poslat u prvobitno iskustvo čišćenja koje mi je omogućilo da ponovo posetim aspekte vlastitog detinjstva za koje nisam ni znao da traže pažnju. Prošao sam kroz iskustvo oslobađanja koje me je nateralo da iskačim iz aviona na drugoj strani sveta, kao da sam otpustio godine emocionalnog prtljaga. Kakav poklon! Međutim, primetio sam i kako su se ljudi oko mene borili protiv ovog iskustva, i kad smo sleteli, video sam koliko su izmučeni ovim iskustvom leta. Oni, evidentno, nisu ničim upravljali."

9. Tokom trajanja iskustva postavljamo svoju pažnju na osećajni sadržaj iskustva, to je energetska struja koja nas nosi ka željenom osećajnom ishodu. "Tokom leta, stalno sam proveravao 'kako se osećam' , ne u smislu da se osećam na određen način, već isključivo u smislu da svesno priznam šta se odvija u mom srcu u svakom datom trenutku."

Ovaj postupak se može koristiti za upravljanje svakim iskustvom. Što ga više primenjujemo, to postajemo samouvereniji u našoj sposobnosti da omogućimo povoljan osećajni ishod. Zapamtite, možemo tražiti koji god osećaj želimo, i možemo ga i imati, sve dok ulazimo u proces zajedničkog kreiranja sa univerzumom, i sve dok se prepuštamo tom iskustvu jednom kad u njega uđemo.

U ovoj tehnici se ne radi o tome da "tražimo stvari", ili o "ispoljavanju određenih mentalnih pojedinosti". Bićemo frustrirani ako koristimo te pojedinosti kao sredstvo za zahtevanje određenih parametara naših iskustava, a "traženje stvari" samo ublažava naše "nezajažljive potrebe i želje". Ovaj postupak nema nikakve veze sa "stvaranjem onoga što se ne dešava kao načina da umirimo i kontrolišemo realnost". U ovoj proceduri se radi o priznavanju sledećeg saznanja:

Kada se istinski osećamo mirni u vezi ishoda bilo kojeg iskustva, nebitne su pojedinosti o tome kako se to iskustvo odvija da bi nas odvelo u tu tačku istinskog mira.

Kako se "osećamo u vezi iskustva" je ono što određuje "kako se osećamo u vezi iskustva." To je očita istina koja se gubi usred našeg "očajničkog razmišljanja" i "beskrajnih fizičkih činjenja." Svesnim upravljanjem našom osećajnom percepcijom na ovaj način, ne samo da ćemo postići željeni ishod, već ćemo tamo stići pozivajući univerzum da postane kokreativni učesnik u svakom našem iskustvu. Ova tehnika nam omogućava da se otvorimo ka portalu neograničenih šansi i mogućnosti. Tada, kada nas ljudi budu pitali, "Kako si to uradio?", možemo iskreno odgovoriti: "Bog je način." Kakvo olakšanje!

...Michael Brown