Proces prisutnosti

[Sibb]

Ja imam samo prvo izdanje, i po tome sam i prešla prvi put.
E, sada, drugi put imam mnogo više obaveza, ispiti itd., i stvarno teško stižem sve, jer moram da ustajem puno ranije.
A nekako, mislim da me Ego nagovara da pomislim da je lakše da se sluša
I da, ja sam znala dnevno da pročitam i više knjiga, ali ovo se razlikuje, jer se trudim da zaista uključim ''vijuge'' kada čitam, a tu je i ego kome je to dosadno...
Hvala ti svakako, :*

[Monja]

Nema na čemu, draga Sibb. Hvala tebi

[John Work]

Eh da i ja izgleda imam tu prvu verziju, najduži tekst je čini mi se u prvoj vežbi i njega sam čitao za oko pola sata a 2,3 i 4 između 15 i 20 minuta. Samo me plaši ta kada kako li će to biti
E sad jedno pitanje?

Kaže Majkl

Kako bismo aktivirali ovu Vježbu:Pamtimo Izjavu za buđenje Prisutnosti.
Nakon toga pročitamo čitav napisani tekst.
Mirno sjednemo i barem 15 minuta povezano dišemo

A ja se toga pridržavam samo prvi put kada krećem sa vežbom inače ujutru mi je lakše da prvo uradim vežbu disanja pa potom pročitam tekst a uveče obrnuto, ima li to neke veze?

[Sibb]

Nije što je dugo, jer i nije, nego što se nema vremena.

, isto sam ja razmišljala, više mi je odgovoralo da uveče prvo pročitam, onda već krenem na spavanje, sednem na krevet, dišem, i samo se bacim u krevet...
Ali,
ipak sada prvo dišem, pa pročitam, pa u krevet...
Ipak nek' bude sve po propisima.

[Sibb]

Mada, kada razmislim, on se ne pridržava striktno tog redosleda, jer evo baš sada proveravam, negde piše jedan redosled, onda drugi (pošto čovek više puta ponavlja isto, jer valjda ima za cilj iritiranje našeg ega ).

[Monja]

Ja sam to shvatila tako da je taj redosled prvo čitanje pa disanje samo kada otvaraš vežbu (radiš je prvi put), a svaki sledeći put kad radiš istu vežbu prvo ide disanje pa čitanje.

[John Work]

Da upravo tako može da se shvati

Kako bismo aktivirali ovu Vježbu:
Pamtimo Izjavu za buđenje Prisutnosti.
Nakon toga pročitamo čitav napisani tekst.
Mirno sjednemo i barem 15 minuta povezano dišemo

E sad da li tu vežbu aktiviramo samo prvi put kad je radimo ili je trebamo aktivirati svaki put, jer kao što je sibb primetila na kraju svake vežbe piše sledeće:

Tijekom sljedećih sedam dana od nas se traži da:
1.Dvaput dnevno radimo petnaestominutne vježbe disanja.
2.Ponavljamo Izjavu za buđenje Prisutnosti kad god nismo zaokupljeni drugim mislima.
3.Čitamo napisani tekst.

E sad možda nije ni bitno kako kad i šta ja ću raditi kao i do sada pa ima dana eksperimentisaću u drugom i trećem prolazu vežbi.

[Monja]

Bogu hvala da je 8. vežba gotova. Ona mi je bila baš baš teška. Ego me maltretirao, pa se ulizivao, pa me mamio i nagovarao da odustanem. Za vreme vežbi, stalno sam se vrpoljila, bacala pogled na sat kada će isteći vreme, padalo mi na pamet milion razloga da prekočim po neko disanje...

Nisam se dala, i sad je prošlo . Pojma nemam koji je to andrak, ali verujem Majklu kad kaže da to tako treba biti. Disanje sam ipak odradila svaki put, čak i uz smetnje.

Deveta nedelja je počela mirno...

[Ljubica]

Ja sam od juče na drugoj sedmici, i jako teško podnosim.
Juče osoba kao da je čitala napisano šta da kaže, rekla je gomilu stvari koje su me dotakle. Ok, znam da je glasnik. Ja ništa nisam rekla, poželela sam sve najlepše, ali sam sa tom osobom prekinula kontakt.
I šta da ja sada radim sa ovim osećanjima, svesna sam šta me je povredilo? Strah me da neću znati šta da uradim sa tim osećanjima, i da ću zapravo proći kroz ovo samo još, još negativnija.

Iskreno, strah me da li ću ovo sve moći, strah me da ne postanem negativna zbog svega.

[Monja]

Ljubice, nemoj sebi to da radiš. Ja sam apsolutno tog stava da ako mi nešto zaista, zaista ne prija i ne polazi mi za rukom i pored mojih najiskrenijih napora da to sprovedem do kraja, treba to da ostavim. Postoji milion razloga zašto je to tako (možda još nisam spremna za tu tehniku, možda nikad i neću biti...) i sve je to u redu. Naj, naj, najbitnije u svemu tome, u tom radu na sebi, jeste da zavoliš sebe, potpuno i iskreno. Svaka tehnika i učitelj je tu samo sredstvo. Ne odgovara svima i sve.

Majkl tvrdi da sve što nam se dešava tokom Procesa Prisutnosti jeste ono što nam je potrebno da bismo integrisali sve negativne emocionalne otiske, i da je to ono što nam, u tu svrhu, šalje naša Unutrašnja Prisutnost, naša suština, te da će nam ona poslati tih "negativnih" situacija taman onoliko koliko nam je potrebno, ne više od toga, ali ne ni puno manje, jer ona zna šta je ono što nam je potrebno. Zato on preporučuje da sve što nam se dešava tokom Procesa, bezuslovno prihvatimo jer time integrišemo. Takođe, njegova je preporuka da se Proces privede kraju.

Međutim, Ljubice, ako se osećaš loše, ostavi Proces po strani neko vreme, postoji još mnogo odličnih tehnika i neka će ti sigurno "čučnuti" . Samo voli sebe takvu kakva jesi, sve ostalo će se posložiti onako kako treba, u tvoju najveću korist. Ako tako bude trebalo da se desi, vratićeš se na Proces, ne brini.

Nadam se da sam ti bar malo pomogla, ako imaš još koju nedoumicu, slobodno pitaj, tu sam, ko inventar