Slazem se Zorane sa tobom, i oupste sa konceptom nase vlastite odgovornosti. Zaista mislim da je rešeno već pola posla čim čovek moze da detektuje svoju bilo koju emociju u datom momentu. To je veliko bogatstvo, i mislim da to mnogima ne polazi za rukom. A tek da shvate njen značaj, i pretoče u pouku. E tu se sa reči, literature i videa prelazi na dela. I to je najzahtevniji deo posla
Ali svakako znači da nam neko ponovi te magične reči. 
Samo bih dodala jednu stvar, koju sam uočila razmišljajući na taj način, a to je da ne treba otići baš u krajnost. Kako? Pa tako što se mi sami nekada oglušimo o emocije, ili negativna osećanja koja nam signaliziraju da nešto nije ok za nas, da bi trebali da se klonemo odredjenih situacija ili ljudi, ali mi se osetimo nedodirljivim pa nekad idemo baš glavom kroz zid (ali ne iz loše namere, pre svega vodjeni emocijama i dobrim namerama), a onda se na kraju ispostavi da ona mala lampica sto je blicala ,,uzbunu,, na početku priče ima svoje itekako vazno mesto. Mislim da jedino u tom slučaju (to je lično moje mišljenje i ne znam da li će se iko sloziti sa tim) ne treba traziti urzoke u svojim nerasčišćenim emocijama ili slabostima. Nego više mozda u nepaznji, da kazem.
To je moje iskustvo...
Veliki pozdrav,i dalje ti zelim puno strplenja, motivacije za ucenje i da ti je zivot pesma,sto i jeste uz forumase. 
