meni se sve to juce pokrenulo ponovo kao tema (mada ta tema je stalno na tapeti u mojoj porodici cim se ja pomenem, ujak, stric, baba, deda, majka ...svi ce mi reci isto uglas -i ko onda od te buke da cuje sebe ) juce sam imala mali satacic sa druaricama i iz srednje skole koje jako volim (jedana je na jedivite jade zaposljena u struci na neodredjeno na sveze a druga je sveze u braku i ima milion problema posao, preseljenje sa muzem... sve i svasta...) a ja sam juce dok sam bila na fakultetu jer sam je prijavila za volonterski rad imala razgovor sa upravnikom ''da li sam ja sigurna da zelim da radim taj posao koji mi se nudi sa celim njegovim obimom, odgovornostima i ogromnim rizikom? javi se u ponedeljk kada razmislis'' - HVALA DRAGOM UPRAVNIKU (inace najstrozijem profesoru) sto je rekao ''razmisli do ponedeljka.
i tako su moje drugarice pricale o stanu, poslu... svojim psima.... dok nisu primetile moju odsutnost
i dobila sam pitanja (posto sam ja ta koja obicno pita njih) DA LI TI ZELIS TO?(NE) DA LI VOLIS TAJ POSA? (NE) DA LI IMA NEKA OBLAST KOJU VOLIS OD TIH ? (NE) NEMOJ TO DA RADIS -NE RADI STVARI KOJE NE VOLIS
ja sam se zgranula- ja zapravo ne volim istinski ono sto bih trebalo da radim celog zivota i to saznajem pred kraj skolovanja - drzite me da ne padnem!
onda sam dosla do stavke - raditi ovde posao koji toliko ne volim za platu koja je veca
ili tamo negde posao koji volim za jos vecu platu ?
jedna od drugarica je po povaratku i Amerike gde je studirala neko vreme - ovde dobila etiketu ''prekvalifikovana'' i danas , ne moze ovde da se zposli ili tesko,
neni nesto nije jasan termin ''prekvalifikovana'' - a zna par jezika, mnogo iskustva , strani casopisi su objavljivali njene radove , devojka je genije ...- ali previse je da bi ovde radila i osnovala ovde porodicu i samostalan zivot - i kako to da te ne obeshrabri
ja, sto se mene tice , ne smem da dugo ostanem u inostranstvu -10 dana plafon ! da mi se nebi previse dopalo
kada sam kod mame koja zivi u Austriji bila sa sestrom (ja i sestra studiramo ovde) zapamtila sam scenu - ja i ona u marketu poslednji dan nakon povratka i gledamo u police , uglas '' nesdostajace mi sve ovo kada odemo sutra kuci'' - kuci nema toga , kuci ljustis krompir i cekas ispitni rok sva u grcu kako ce proci , sva u grcu da li cu upasti na budzet ili ne posto me zelimo da mama placa obema velike skolarine i zasebne stanove.
ja sebi ne zelim da dozvolim da postanem svesna da mi je tamo bolje !
ni ja pare nisam volela - dok sam ih imala - onada budu nevazne
kada ih nema - eeee.... onada samo razmisljas kako da do njih stignes !
hvala Clanice na iskrenim savetima i iskustvima koje si podelila ovde sa nam
nece plata skorije
mozada ja malo delujem konfuzno , hocu fakultet- necu , hovu volonter-necu, hocu posao ovde-hocu tamo.... kako god!
imam pravo da se pitam i trazim i probam do beskraja dok se ne pronadjem.
ja moram da nadjem sebe , gde da sam se sakrila - to jeste malo dug i komplikovan proces - ali radi se o meni i ja moram sebe da preispitam 10000 puta.
mozda sutra kazem- zelim da postanem moler ! - nasla sam se ! ali ima da trazim sve dok ne nadjem i 100 puta da menjam ako treba i probam
.... jednom kad sam mislila da sam skroz ispustila konce i da idem ravno u pakao, haha, tamo u paklu me sacekala ljubav. 
premoderna tehnologija za mene...
)
