Znam da uvek krećemo od sebe, radim na sebi dugo...sve afirmacije, vizualizacija. Osećam se divno, i nisam želela da se fokusiram baš na to jedino što fali mom životu, uživala sam i uživam u svakom danu, pojašnjavam jer ne želim da shvatite da ja očajnički patim zbog toga
Ali, ja sam već tri godine sama, i mislim da je normalno da poželim i tu manifestaciju.
Imam 23 godine, imala sam jednu dugu vezu, četiri godine, prekinula sam jer više nisam ništa osećala.
U stvari, mislim da nikad i nisam bila zaljubljena, meni sve brzo dosadi...
Želim SAVRŠENOG, takvog zaslužujem, i neću ništa manje...
Samo, nekad pomislim da možda to se neće ostavariti. Zbog toga sam sama tri godine, jer ni za kog nisam osetila da je taj pravi, pa ne znam da li grešim i čekam uzalud.
Napisala sam sve željene osobine budućeg parrtnera, napravila sam i slajdove sa afirmacijama i slikama na tu temu...
Mene je nekako strah da radim afirmacije i sve to za ovo, jer mi se čini da sam onda previše fokusirana na ono što fali, i da ću se još gore osećati, jer ako to radim svakog dana biću još svesnija koliko mi to fali.