Proces prisutnosti

[Suri]

@ Suri Ti si prosla daleko veći deo procesa od mene... Ono što se meni polako menja kroz četvrtu nedelju jeste da mi disanje prolazi mnogo mirnije ali zato tokom dana upravo varijacije raspoloženja o kojima i ti pišeš..... Sigurno je da nam je upravo to potrebno da bi integrisali sve što smo duboko potisnuli.
Meni i dalje disanje tokom jutra predstavlja problem u smislu održavanje mirnoće i vreme mi jakooooo sporo prolazi. Kada se slike iz prošlosti vraćaju onda leti....

Nika i meni se sve slicno desavalo, i jos uvek imam te otpore ponekad i promene raspolozenja, npr evo danas sam strasno nervozna, ne znam zbog cega, ali je takav osecaj u stomaku, znam da ce to sve proci, pa nekako preguram, ali nije lako. Imaces jos dosta uspona i padova, jer kao sto kazes, Proces nije nesto kroz sta se prolazi brzo i jednostavno, kompleksna je to stvar, ali se zato sigurno i isplati kada se jednom minimum prodje kroz njega. Samo sebi reci "i ovo ce procisve i bice sve opet dobro" i mnogo bolje nego pre kada se sve zavrsi, a to je cena koju moramo da platimo za iskustvo svesnosti sadasnjeg trenutka i ciscenje nagomilanih negativnosti. Ne daj se, drz se, uz tebe sam. Znam kako ti je.

[Nika]

Veliki je izazov ne baviti se onim "što je moglo da bude a nije", "što je bilo", "što želimo da bude i mislimo da će da bude".... A misli će uvek tražiti lakši put ili nas uvući pak u kolo u kom nema kraja. Meni je izazov jer sam uvek razmišljala o prošlosti i čekala na nešto što će doći odnosno živela u vremenu.

Da li svima vama i koliko uspeva da se tokom dana zaustavite kada misli krenu da češljaju po vremenu?

Suri jvala na rečima ohrabrenja! Ja sam i do sada bila sigurna da možemo sve ako na tome radimo We can do this!

[Suri]

Veliki je izazov ne baviti se onim "što je moglo da bude a nije", "što je bilo", "što želimo da bude i mislimo da će da bude".... A misli će uvek tražiti lakši put ili nas uvući pak u kolo u kom nema kraja. Meni je izazov jer sam uvek razmišljala o prošlosti i čekala na nešto što će doći odnosno živela u vremenu.

Da li svima vama i koliko uspeva da se tokom dana zaustavite kada misli krenu da češljaju po vremenu?

Suri jvala na rečima ohrabrenja! Ja sam i do sada bila sigurna da možemo sve ako na tome radimo We can do this!

Reći ću ti nešto Nika, ja sam uvek bila preveliki analitičar, mozgala do besvesti, filozofirala, i prošlo mi je 28 godina života, koliko sada imam, od toga barem 15 sam se vrtela u tom začaranom krugu, možda tu negde do 10-e god. sam bila stvarno prisutna, posle sam se kompletno promenila, a od 15-e sam, gledajući iz ove perspektive postala sama sebi najveći neprijatelj, totalno to više nisam bila ja. I evo posle toliko god. strašno sam osećala da nešto nije kako treba, da se ne osećam dobro šta god da se desi, uvek krivim druge, uvek tražim razloge, sve mi smeta, nikad nisam zadovoljna, previše sam idealizovala stvari, život, ljude, nisam bila realna, prizemna, i to je mene upropastilo više nego bilo koga drugoga. Imala sam šanse za sjajan život i intelektualne i mentalne mogućnosti, duh, energiju, sve, i ja sam sve to potisnula negde daleko u ranim godinama, i otišla nekim neizvornim, pogrešnim putem. Od tada nikada nisam bila smirena ni sretna. I sada, hvala Bogu, naišla sasvim slučajno, izučavajući zakone privlačenja, afirmacije i ostalo, što mi je donekle pomoglo, ali osećala sam da moram prvo da se očistim nekako da bi mogla skroz da to istinski primenjujem, i onda je naišao ovaj Proces, koji mi je iz prve bio čudan, a sada sam nekako skroz u njemu. Kada se sve završi, ja nikada neću biti više ista osoba. Veruj mi da je meni i sada još teško, još nisam postigla to što želim, ali imam volju, želju, ne dam se, idem napred samo i sigrna sam da će na kraju sve biti baš onako kako i treba da bude u životu. Piši mi tvoja iskustva, kad god te nešto muči, zbunjuje, ja ću te ovde posavetovati, pružiti podršku, kao što su i meni ovde puno pomogli kada mi je bilo najteže u Procesu.

[Suri]

Krijesnice treba mi tvoj savet, post, uvek me prizemiš i daš mi vetar u leđa kada se osećam ovako zbunjeno i pomalo čudno i iscrpjeno u Procesu.

[Krijesnica]

Suri draga

Sviđa mi se tvoj trenutni način razmišljanja, tvoja iskrenost i ozbiljnost. Ako smijem biti iskrena, često energetski osjetim stanje osobe koja mi tipka s druge strane... Dojam o tebi mi se drastično promijenio u posljednjih nekoliko tjedana, zapravo u onom periodu kada nisi puno pisala u ovoj temi. Primijetila sam da te nema, i imam osjećaj da su se tada počele događati najzanimljivije stvari, a rezultat se vidi u tvojim trenutnim postovima. Nisam ekspert, niti se želim tako postavljati, ovo je subjektivni doživljaj kojem bezuvjetno vjerujem.
I ne treba ti nikakvo uzemljavanje, rekla bih da stojiš čvrsto na zemlji, u odnosu na početak, kada nije bilo tako. Jedna lijepa promjena se događa svima koji prolaze kroz Proces, a to je da su, prije početka putovanja, sasvim neuzemljeni. Do toga dođe kada osoba živi u vremenu, boji se, brine, takve osobe se ne osjećaju ugodno u svojem tijelu, sa svojim identitetom, a razmišljanjem bježe izvan tijela, posjećuju razne svijetove, samo kako ne bi bili ovdje. To je suštinska i najveća promjena u Procesu. Osoba se vraća nazad, spušta se u tijelo i suočava se sa sobom. Zbog toga je Proces i toliko neugodan - oduzima nam sve alate pomoću kojih smo bježali, koji su nam predstavljali spas, a istovremeno briše i sve razloge zbog kojih smo morali bježati. Ukratko - uzemljava nas, povezuje sa životom i nama samima. Trijezni nas.

Kod tebe se, Suri, na početku snažno osjetila neuzemljenost. To sada potvrđuje i tvoj predzadnji post - kažeš da si analitičar. Dok se zatrpavaš mislima, nisi tu. Sada se možeš osloboditi te dosadne navike, što i činiš, koliko vidim. Mene tako jako veseli kada čitam vaše postove, suosjećam s vama, i radujem se onome što dolazi. Lijepo je vidjeti toliko ljudi koji rade na sebi i napreduju.

[Nika]

Ja sam najupecatljivija iskustva koja su mi se desila tokom prve 4 nedelje i beležila. Zaista jesu neverovatna. Kada prodjem ceo Proces mogu ih, ako želite, podeliti sa vama. Snaga, stpljenje i doslednost .... Sve dolazi na svoje. Ja sam primer nekoga čije se želje osvaruju ali one u koje bezuslovno verujem. One od kojih na momenat odustanem čekaju negde moju istrajnost i veru.

Verujem da svi vi koji ste u Proces ušli niste ušli slučajno! Sve nam to režiser / život izrežira ali onda kada smo spremni za ovaj čin u predstavi. Ja sam knjigu dobila ali je stajala, stajala i stajala dok se nije desio momenat da sam očigledno bila spremna za ubacivanje u film. Cela priča mi je izgledala nešto jako korisno i dobro do momenta prvog dana prve vežbe i prvog udisaja... Svet mi se srušio..... Slike koje su mi sevale pred očima nisu mogle da se zaustave, jedna za drugom, ponovo. Nisam ih želela ali su se vratile. Bila sam u panici i htela da prestanem ili da čujem makar od nekog ko je to prošao šta mi se događa.... Nastavila sam...

U najkraćim crtama: Trenutno iskustvo se menja jer ja skoro više i ne reagujem na glasnike. Da li sam dovoljno jaka pitam se?! Poverujem da jesam ali me onda demantuje deo dana kada ne dišem.... Prisutna sam sve više i više ali me boli ono što osetim.. Ne znam da kažem ni šta ali osećam.. U tim momentima pomislim da ipak nisam jaka kada ne mogu sa bolom da se izborim... Osećam, ne razmišljam , boli.... Ne trudim se da razumem niti da se pitam kada će proći. Puštam da Proces radi.

Inače sam mali mislilac ali ovog puta "igram igru drugačije".....

Suri, hvala na rečima podrške. Ja sam ovde došla da bih svoje iskustvo podelila sa svima vama i podelila pozitivnu energiju koju ćete nadam se osetiti kroz moje postove.

Sve je moguće ako veruješ i jako želiš. Sve je osvarivo ako si dosledan, strpljiv, vredan....

[Suri]

Krijesnice hvala na divnim rečima, tako jednostavno i lepo znaš da opišeš osobu i osetiš njeno stanje, energiju, i to samo putem foruma, mogu misliti kako tek proceniš i osetiš ljude uživo. Vidi se da si prošla kroz Proces uspešno, jer ne znam kakva si bila pre, ali sada se činiš izuzetno smirenom, staloženom i prisutnom u svakom momentu. Puno mi znači kad ti daš neki savet, sugestiju, opis, jer meni to pomaže i prija tvoj način sagledavanja svega.


Nika drž se, kao što rekoh, sve će to proći, to su samo tvoji odrazi i sve se dešava zbog Procesa, ja sam to uvek imala na umu, podsećala sebe da sam sada u Procesu i da to tako treba d bude, ne prekidaj šta god da se desi, proći će i smiriće se, veruj mi, i sama sam prošla kroz sve to na sličan način. I slažem se sa tobom o ispunjenju svake želje ako je dovoljno snažno i iskreno želimo.

[Ivs]

Suri, eto sada osecam mnogo manje otpora kod tebe.
Nika, jedva cekam beleske

Danas mi je cetvrt dan od zavrsetka procesa. Glasnici svracaju tu i tamo, ali nema vise one nenormalne promene raspolozenja

[Nika]

Ivs,

Da li si prestala sa vežbama disanja nakon završetka Procesa ili ne? Da li primećuješ da ti se kvalitet životnog iskustva menjao tokom 10 nedelja?

Piši nam svoje utiske jer te tek sada čeka rad na sebi.... Samo napred!

[Nika]

Upravo se desio odraz/glasnik koji me je jako uznemirio!
Nisam reagovala... Ostala sam u čudu da je moguće da me još uvek pogađa! S jedne strane mi je jako drago što nisam pala na nameštaljku a sa druge ne mogu da smirim osećaj u grudima....

Šta vi radite u ovim sitiuacijama?