Proces prisutnosti

[Sibb]

Da vas sve ohrabrim i pohvalim, samo napred.
Ja upravo prelazim drugi ciklus, naravno, nameravam i treći put.
Deluje.

[Monja]

Hvala Sibb

Svaka čast za drugi prolazak. Meni je isto ovo skroz dobra stvar.

Drago mi je da si i ti tu, i mada je ovo usamljenička tehnika, lepo je znati da ima tu još nekog

[Sibb]

Moja drugarica je počela, tek je na prvoj sedmici, drugi dan i već oseća promene.
Naime, kad god radi disanje, njoj se toliko usne stisnu, da joj posle treba po 20 min. da se vrate u normalu.
Kaže ne oseća ništa posebno, kod nje je to više na fizičkoj razini. Oseća žmarce po licu, i povlačenje usana ka unutra.
Svakako da znam da je individualno, i kako kaže Majk, sve što se desi i treba da se desi, ali eto, čisto mi zanimljivo, da nema neko sličnih iskustava?

[Monja]

Ja sam isto imala takva, al baš ista takva iskustva

[Sibb]

Jesi li, u svom slučaju, mogla da to povežeš sa nečim? Je li trajalo do kraja procesa?

[Monja]

Prošlo me je negde oko četvrte vežbe. I ne, nisam mogla da povežem ni sa čim svesno, pa sam se rukovodila Majklovim uputstvom da to sve tako treba i da sve prihvatamo kao potrebno za nas. Ja sam to povezala sa nečim nesvesnim u meni što treba da se otpusti. Nisam sigurna da sam potpuno integrisala šta god to bilo. Desi mi se opet, s vremena na vreme, da postanem svesna stezanja vilice i usana, pa kontam da ima još ponešto nerešeno

[Sibb]

Veruj, to je bilo tako smešno, jer je ona spavala kod mene, i onda je to radila ujutru, kad je izašla iz sobe, ja joj kažem ''Šta ti je sa usnama?'', ono vidi se baš da je nešto drugačije

[Monja]

Ja sam do sad nekako uspevala da me ukućani ne vide , ujutro kad meditiram, oni još spavaju, a uveče sačekam da im okice klonu

[Sibb]

Uzgred, divan ti je sajt.
Misliš da ako snimam sebi u mp3 formatu tekst, dovoljno je da ga slušam bez čitanja?
Oboje ne bih baš mogla da stignem...

[Monja]

Pa, nisam sigurna u odgovor, ali neko moje mišljenje je da je važno da postigneš cilj vežbe. A evo zašto to mislim: u prvom izdanju knjige, trebalo je svaki tekst vežbe čitati ceo ujutro i uveče i, mada brzo čitam, trebalo mi je po sat ipo ujutro i satipo uveče sve sa disanjem, a još kad su došle vodene vežbe, to je bilo još minimum 20 minuta dnevno ležanja u kadi. Stvarno mi je bilo teško odvojiti toliko vremena pored svog posla, troje dece i ostalih kućnih poslova. U drugom izdanju knjige, po kojem i prolazim kroz proces, sve je dosta liberalnije, tekst je kraći, i to dosta kraći, i još Majkl kaže da se tekst može podeliti na tih sedam dana - dakle, ne moraš dvaput dnevno čitati gomilu teksta, takođe, ležanje u kadi je samo na otvaranju vežbe obavezno, ostalo po volji . Dakle, drugo izdanje je "lakše", mada moram priznati, prilično neshvatljivo, u smislu zadataka, metoda i ciljeva . Zato ja kombinujem oba.

Tako mislim da ni mp3 ne bi bilo loše, na primer, slušaš ga dok se šetaš, ideš na posao, u prevozu..., a i posle disanja, ako ti se više sluša, ne vidim šta bi bilo loše da slušaš ono što si snimila, a ne da čitaš...

Baš sam odužila, ali nadam se da nisam bila jako konfuzna