Možda nije odgovor za tebe, ali podeliću sa vama jednu, nadam se simpatičnu priču: Imam klince, sina od 8 i ćeru od 4 godine i,pošto sam već neko vreme na putu učenja novih stvari koje se tiču ovakvih tema, dešava mi se kad mi nešto ne ide, kad ne kapiram najbolje ili kada jednostavno želim da proverim da li nešto funkcioniše, da prvo "isprobam" na njima (tako sam inače shvatila koliko je sugestija jaka sila, ali o tome drugi put).
Tako recimo kada je novac u pitanju, na primeru svog sina sam videla koliko je lako doći do istog.
On je dete koje ima sreće sa novcem, oduvek je imao - svakodnevno nalazi novčiće na ulici, po nekoliko... Pošto smo mi svi generalno učeni da "novac ne pada s neba" i "da ga je teško zaraditi" rešila sam da taj obrazac prekinem kod njega. Počela sam da mu za svaki nađeni dinar govorim :"Bravo! Pa to je divno! Vidiš kako tebi pare padaju sa neba!" ili da ga hvalim pred drugima namerno preuveličavajući :"Baš ima sreće, svakoga dana nalazi novčiće, nekada dođe sa punim džepovima dinarčića!"
Onda je on počeo da biva radostan i da sam ponekad kaže nešto slično. I malo po malo, to "padanje sa neba" se pretvorilo u sledeće :"Mama, jel mogu na Adi da kupim sladoled za sve nas?" ja kažem:"Ne danas, nisam ponela novčanik." , a on u toku šetnje na nekoj livadi nađe ni manje niviše nego 200dinara, dovoljno za po sladoled svakome!
Nadam se da uviđaš poentu
